Род Quercus – Храстови

Род храстова обухвата око 500 врста зимзеленог или листопадног дрвећа у умереним, суптропским и тропским областима Евроазије, затим у Северној, Средњој и Јужној Америци, као и у северној Африци. У флори Србије заступљено је десет врста.

Quercus frainetto – Сладун

Листопадно дрво висине 25–30 m. Дебљина стабла је до 1 m. Крошња је широка, округласта и прилично густа. Кора стабла је тања у односу на кору осталих врста из рода храстова. Боја коре је светлосива. Уздужно и попречно испуцала.

Једногодишње гранчице су густо длакаве, мркоцрвених, беличастожућкастих и сивкастих боја. У јесен гранчице и оголе и тада попримају светломрку и маслинастозелену боју.

Пупољци су крупни и јајасти, сакупљени при врху гранчице. Листови су розетасто сакупљени на врху гранчице. Лиска је већином крупна на кратким (2–6 mm) петељкама. Облик лиске је објајаст или елиптичан са основом где је срцасто ушаст и врхом широко зашиљеним. Састоји се 6–10 правилних режњева на свакој страни. Лице лиске је мат зелено и оголело, док је наличје меко маљаво.

Цвета у мају. Мушки цветови се јављају у ресама, а женски у групицама седећи на краткој дршци.

Плодоноси у септембру и октобру. Плодови су најчешће, као и гранчице, густо сакупљени у групама 8–10 на врховима гранчице. Налазе се у лисним пазусима, седећи на кратким или нешто дужим петељкама. Купула је обрнуто конусна, широка, са релативно кратким зидовима, црепасто покривена прилеглим љуспама. Жир је објајаст или јајасто издужен. На врху је туп или одсечен. Дужине је 15–25 mm, а ширине 10–12 mm. Дужи је од купуле до два пута.

Храст

Станиште

Прилагођен субмедитеранској и медитеранској клими југоисточне Европе и уопште источног Медитерана. У Висинском распрострањењу допире до преко 1.000 m надморске висине.

Општа распрострањеност

У југоисточној Европи, на Апенинском полуострву и у северозападном делу Мале Азије. Тежиште ареала је констатовано за Балканско полуострво.

Распрострањеност у Србији

Широко распрострањена врста дрвета у брдским крајевима целе Србије, осим у Војводини, где је забележена само на Фрушкој гори, Вршачким планинама и у неким депресијама Банатске лесне заравни (околина Беле Цркве код села Крушчица).